Prije samog početka trebalo bi da znate par osnovnih stvari o meni. Moja rodna gruda je bosanska,ali ostati samo u toj grudi i ne putovati,istraživati, učiti, značilo bi isto kao i ptici ostati u gnijezdu do kraja života.Zato sam na neki način odlučio otići da istražujem,učim i radim u jednoj organizaciji koja se bavi edukacijom djece i mladih kroz muzičke radionice na jako zanimljiv način.To se sve dešava u jednom gradiću na granici sa Njemačkom,ali ipak i dalje u Francuskoj, u magičnom Strasbourgu.                                                                   le-petite-france-strasbourg10

Danas sam bio u šopingu i sreo jednu teticu koja je bila jako interesantnog izgleda. Jako stara ali i dalje mladog duha pita me na francuskom naravno,da li bi bio ljubazan da pomognem sa kolicima koja je gospođa teško vukla. Naravno da sam pomogao, i na kraju mi se zahvalila i pitala odakle sam. “iz jedne Bosne” – rekoh , jer još ne pričam kako treba francuski, a ona se nasmija i reče : Da sam znala da si iz zemlje gdje sam rođena, ne bih dopustila da guraš ta kolica. Svi koji su došli iz naše nam drage, ili guraju kolica na građevini, ili su u parlamentu u vijeću evrope. Tebi sinko,svakako želim ovo drugo…pritisnula me k sebi i poljubila…

Eto, nadam se da će se i vama desiti nešto ovako (mada bi i ja volio da je gospođa bila gospođica od jedno 18 + ,pa da krenemo u drugu dimenziju, ali šta ćeš).  Tako da… možda jednog dana svakoga čeka EVs , evropski volonterski servis, pa da čeka neku svoju gospođu ili gospodina… a do sljedeće priče, i do sljedećeg slova… Doviđenja.

Doviđeenjaa :)